Milenko Zablaćanski
| Milenko Zablaćanski | |
|---|---|
 Milenko Zablaćanski, in his last theatre role. | |
| Born |
8 December 1955 Bogatić, Serbia  (Yugoslavia) |
| Died |
22 January 2008 (aged 52) Belgrade, Serbia |
| Occupation | Actor, director, and playwright |
| Years active | 1980–2008 |
| Spouse(s) | Snežana Vesković |
Milenko Zablaćanski, (Serbian Cyrillic: Миленко Заблаћански), (Bogatić, Serbia, 8 December 1955 — Belgrade, Serbia, 22 January 2008), was a Serbian actor, director, and screenwriter.
Career
Zablaćanski graduated from the Faculty of Dramatic Arts (FDU) in Belgrade, studying under Ognjenka Milićević. He began his career in the Boško Buha Theatre and in 1985 he moved to the Terazije Theatre, where he played the lead role in many productions.
Filmography
| Year | Title | Role |
|---|---|---|
| 1981 | Ерогена зона | Моцин друг из војске |
| 1981 | Светозар Марковић | |
| 1981 | Седам секретара СКОЈ-а | |
| 1982 | Далеко небо | |
| 1983 | Переат | |
| 1984 | Игра о памћењу и умирању | |
| 1984 | Андрић и Гоја | |
| 1985 | Томбола | |
| 1985 | Црвена барака | |
| 1987 | The Misfit Brigade | |
| 1988 | Мала Нада | Миленце |
| 1988 | Нека чудна земља | гитариста |
| 1988 | Вук Караџић | Лазар Арсенијевић |
| 1990 | Народни посланик | адвокат Ивковић |
| 1993–1994 | Срећни људи | Ђорђе Ђорђевић Ђорђино |
| 1994 | Вуковар, једна прича | војник |
| 1995–1996 | Срећни људи 2 | Ђорђе Ђорђевић Ђорђино |
| 1996 | Горе доле | |
| 1997 | Грозница суботње вечери | |
| 1998–2001 | Породично благо | Добривоје Кашиковић Миксер |
| 2000 | Добро вече, децо | |
| 2000 | А сад адио | Добривоје Кашиковић Миксер |
| 2000 | Зека, Црвенкапа и Лотар Матеус | директор ТВ станице |
| 2001 | Лола | Бане Глумац |
| 2002 | Класа 2002 | обезбеђење |
| 2002 | Породично благо 2 | Добривоје Кашиковић Миксер |
| 2002 | Ко чека дочека | |
| 2003 | Сироти мали хрчки 2010 | Други тип из протокола |
| 2004 | Стижу долари | Ненад Неша Љутић |
| 2005 | Дангубе! | |
| 2005–2006 | Стижу долари 2 | Ненад Неша Љутић |
| 2006–2007 | Бела лађа | Маринко Пантић |
| 2007 | Оно наше што некад бејаше | поручник Марјан |
| 2008 | Краљевина Србија | песник |
| 2008 | Бела лађа 2 | Маринко Пантић |
Death
On 5 January 2008, Zablaćanski's vehicle was in a head-on collision. Zablaćanski received massive head injuries and was carried away unconscious to the Užice hospital.[1][2][3] When his condition did not improve and he did not wake from a coma, he was transferred to the Military Medical Academy in Belgrade where he died at on 22 January.[4] He was buried on 25 January 2008 in the Alley of Distinguished Citizens in the New Cemetery, Belgrade.
References
- ↑ B92 - Zablaćanski in critical condition
- ↑ B92 - Zablaćanski worse, Diklić better
- ↑ B92 - Zablaćanski still in coma.
- ↑ B92 - Zablaćaski died.