Kobiljačić

Kobiljačić
family
Estates Sopoštica
Founded Before 1349 (1349)
Dissolution 1434 (1434)

The Kobiljačić (Serbian Cyrillic: Кобиљачићи) was a family in the Trebinje region whose members were mentioned in the period between 1349 and 1434, mostly involving orchestrated thefts on the territory of the Republic of Ragusa. The most known member, Vukosav, was a local magnate in the service of Pavle Radenović of the Kingdom of Bosnia, and was mentioned several times in Ragusan complaints.

History

In the Middle Ages, the Trebinje Hinterland (Trebinjska Zagora) was an important center, which was often mentioned from 1325 and on. It was part of the župa (county) of Popovo. Part of the border of the Popovo župa crossed the Trebinje Hinterland. The Kobiljačić family is known to have lived in the Hinterland and had estates in Popovo and other places in the Trebinje region.[1]

Vojislav Kobiljačić is mentioned as having sold cattle in Ragusa (Dubrovnik) in 1349.[2] The family is mentioned in 1362.[3] In the beginning of 1373, Vojislav was mentioned with his son Mrkočela, and the following Kobiljačići: Vukosav and his son Stanihna, Novak and his son Mladen and brother Bjelica.[2] The Kobiljačić are believed to have been called Kobilić (Кобилић) and Kobilanović (Кобилановић), as well.[1] In 1390, a "Kobilić" is mentioned as the knez (duke) of Župa.[4] Bjelinče Kobiljačić and his nobles from the hinterland are mentioned in 1412–13.[2]

Vukosav (Вукосав Кобиљачић; fl. 1397–1413) was a nobleman in Trebinje in the service of Pavle Radenović (fl. 1381–d. 1415), a magnate of the Kingdom of Bosnia. When Pavle Radenović issued a charter for the rights of Ragusan merchants to trade freely on his land (1397),[5] the three witnesses, "from the maritime (pomorje)", were Vukosav Kobiljačić, Ljubiša Bogdančić and Vukosav Poznanović.[6] Vukosav was present in a number of complaints filed in Ragusa, such as one time when he stole cattle in Začula.[2] In September 1412, a Priboje complained to the Ragusan court that he had found out who stole his items and that the thieves were some peasants of Vukosav Kobiljačić, and the Ragusan court intervened.[7] In 1413, Vukosav wrote to the Ragusan knez (count) Simko about the theft that his people had done in Zaton, a Ragusan territory.[8][9] A 1413 document said that Vukosav's man Mirko Medošević from Sopoštica had received the cattle for holding (Mirchus Medosseuich de Sopostiza homo Vocoslaui Cobigliacich[10]).[11] Vukosav's estate was Sopoštica, which was abandoned during the Ottoman conquest.[12]

In 1434, a complaint against two people of Vukašin Kobiljačić was filed in Ragusa.[2]

Connection to Miloš Obilić

It has been theorized that Miloš Obilić, the legendary assassin of the Ottoman sultan Murad I during the Battle of Kosovo (1389), originated from this family.[4][1]

See also

Among noble families in the Trebinje region mentioned in Ragusan documents were Ljubibratić, Starčić, Popović, Krasomirić, Preljubović, Poznanović, Dragančić, Kobiljačić, Paštrović, Zemljić and Stanjević.[13]

References

  1. 1 2 3 "ISTORIJSKI OSVRT – ZAGORSKA VLASTELA KOBILJAČIĆ", Arhiva 1019, Glas Trebinja, Korištena Literatura: (1) Novak Mandić Studo, Srpske porodice vojvodstva Svetog Save, Gacko, 2000. (2) Mihailo Dinić, Humsko-Trebinjska vlastela. (3) Marko Vego, Postanak srednjovjekovne bosanske države, "Svjetlost", OOUR Izdavačka djelatnost, Sarajevo, 1982. (4) Marko Vego, Izvori o Trebinju i okolini u srednjem vijeku, Tribunia 6, Zavičajni muzej Trebinje, 1982. (Expand)
  2. 1 2 3 4 5 Mihailo Dunic (1967). Les Familles nobles de Hum et de Trebinje ... Académie serbe des sciences et des arts. pp. 56, 112. Во- јислав Кобиљачић продавао је стоку у Дубровнику 1349. године.1 По- четком 1373. он се јавља са сином Мркочелом и још неким другим Кобиљачићима: Новаком сином Младена Кобиљачића и братом Бјели- цом, Вукосавом сином Станихне Кобиљачића. Бјелинче са својим љу- дима из Загоре помиње се још 1412 — 1413Ј2 Вукосав Кобиљачић је и иначе неколико пута био у прилици да се нађе у дубровачким тужба- ма. Он је тужен да је у Зачули отео стоку.
  3. ↑ Čakavska rič. 1986.
  4. 1 2 Mladen Gvero; Nataša Nikolić; Miodrag B. Šijaković (1989). Miloš Obilić: epski junak i legenda. Zajednica književnih klubova Srbije. p. 194.
  5. ↑ Ljubo Mihić (1975). Ljubinje sa okolinom. Dragan Srnic. p. 99. На повељу су се потписали његова властела: „од Приморја" Вукосав Кобиљачић, Љубиша Богдановић и Вуносав Познановић.
  6. ↑ Društvo istoričara Bosne i Hercegovine (1963). Godišnjak. 13-15. p. 235.
  7. ↑ Božidar V. Marković (1908). О доказима у кривичном поступку. државна штампарија. p. 75. У септембру исте године јавио је Прибоје дубровачком суду, да је пронашао ко му је украо ствари и да су то неки сељаци Вукосава Кобиљачића из Требиња. Дубровачки суд је интервенисао код Кобиљачића и 8 марта 1413 ...
  8. ↑ Konstantin Jireček (1892). Spomenici srpski. U Državnoj štampariji Kraljevine Srbije. p. vi. Требињски властелин Вукосав Кобиљачић пише дубровачкому кнезу Симку за неку крађу, што су његовн људи учинили у Затону на земљишту дубровачком
  9. ↑ Srpska akademija nauka i umetnosti (1913). Glas. 92–94. p. 188. У писму требињског властелина Вукосава Кобиљачића дубровачком кнезу Симку из 1413 год. Инскрипција гласи: Многопочтеном8 кнезS Симњкš.“) Још је простија Инскрипција у једном писму, вероватно из 1416 год.: КнезS ...
  10. ↑ Andrija Nikić (1996). Iz hercegovačke povjesnice. Franjevačka knjižnica. p. 31.
  11. ↑ Istorijski glasnik: organ Društva istoričara SR Srbije. Naučna knjiga. 1981. У једној вијести из 1413 . године се каже да је неки Мирко Медошевић из Сопоштице — Mirchus Medosseuich de Sopoltiса , човјек Вукосава Кобиљачића , примио стоку на чување “
  12. ↑ Contributions onomatologiques. 18. Akademija. 2005. p. 418. Вјероватно је Сопоштица тада и опустјела, што је могло бити у бурним временима на прелазу из XVII V XVIII вијек. 16.7.1. С р с д њ о в ј е к о в н и антропоними Вукосав Кобиљачић, власник Сопоштице
  13. ↑ Milan Vasić (1995). Bosna i Hercegovina od srednjeg veka do novijeg vremena: međunarodni naučni skup 13-15. decembar 1994. Istorijski institut SANU. p. 77.

Further reading

This article is issued from Wikipedia - version of the 10/12/2016. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike but additional terms may apply for the media files.